ЈУ Основна школа
"Доситеј Обрадовић"

    Корај                           Лопаре

Тема: Причање о властитом доживљају са ефектним почетком и завршетком

Змија


     У почетку смо цичали и смијали се. Млатили смо штаповима и плашили дјевојчице. Змија је трзала главом и палацала језиком. Све више нас се скупљало, дјеца су доносила штапове из оближње живице. Неко је у међувремену отишао по домара. Објаснили су му да је на травњаку змија. Домар је брзо стигао и загаламио на нас. Гледали смо га чудно, јер није имао обичај плашити, бити љут, нити нас грдити за било шта.

     Објаснио ја да је змија опасна и отровна. Био је то поскок. Неки су га послушали и одмакли се, а неки нису вјеровали, па су пришли још ближе.

     Домар, пошто је био човјек са села, знао се изборити са змијом. Са штапом у облику рашљи покушао је приклијештити главу. Међутим, и змија је била упорна. Морам признати, била је вјешта у својој борби. Брзо би измицала потезима домара. Пресијавала се на сунцу и увијала док је палацала језиком. Послије неких петнаестак минута борбе, домар ју је успио ухватити и убацити у флашу. Ударала је главом од стране, али флаша је и даље држала затворену. Наставници су нас почели звати у учионице. Сви смо без даха препричавали догађај из школе. Жалили смо се што се тако брзо завршила наша авантура са змијом.

     Одједном је један мали преблиједио и почео повраћати. Дјечак, који је био са њим, почео му је засукивати ногавицу од панталона, тамо је било нешто црвено.

     Сви су потрчали ка њему.

Ученик: Митар Стевановић, IX разред

Професор: Смиља Николић

Тема: Причање о туђем доживљају са ефектним почетком и завршетком

Весели догађај

     Била је недјеља. У кући  мога стрица пила се јутрања кафа. Зачуо се прасак у купатилу. Поскакали су од страха и сви потрчали на врата. Било је смијешно гледати их како се гурају и заглављују на вратима. У купатилу је пукла чесма. Вода је прскала на све стране. Сви су хватали пешкире и крпе и покушали да зауставе воду. Било је немогуће, али су се они упорно трудили. Галамили су, довикивали се као да су на њиви, а не у нашој просторији. 

     Смијешно су изгледали онако мокри док је вода сипала на све стране. Бака се држала по страни и говорила: ,,Ово ће бити на радост!“

     Погледали су је скоро сви истовремено, љутито и унезвијерено. „Која радост, поплави нас скроз жено!'' викао је њен син. Тад се њихов млађи син сјетио и отишао напоље те заврнуо вентил у шахту. Полако су се почели смиривати и поправљати квар. 

     Зазвонио је телефон. Стрина се нервозно јавила, одједном почела да се смије и честита некоме. Старији син јој се јавио да му се супруга породила и да је добио сина, а она унука.

     Пренијела је вијести укућанима. Почели су се веселити, љубити и грлити. Нико више није осјетио да гази по мокром поду. Почело је весеље.

                                        

Ученик: Митар Стевановић, IX разред

Професор: Смиља Николић