ЈУ Основна школа
"Доситеј Обрадовић"

    Корај                           Лопаре

Литерарни радови 2015/16. године

Љубав


Све је љубав!

Љубав је мама,

Љубав је тата,

Љубав је кад имаш сестру или брата!


Љубав је деко,

Љубав је бака,

Љубав је кад имаш пуно родица и рођака!


Све је љубав!

Љубав је сунце,

Љубав је цвијеће,

Љубав је и љето и прољеће!


Љубав је љубав!

И снијег.

Љубав је зима,

Љубав је и јесен и кад увелог лишћа има!


Љубав је школа,

Љубав је другарство

Љубав су и животиње и њихово царство!


Милица Јањић

III разред

ПО Миросавци

KUCNUO JE ČAS RASTANKA

     Kucnuo je i taj čas, čas rastanka. Svi krećemo različitim putem, svako bira svoju sreću. Sad nam ostaju samo davne uspomene koje će zauvjek ostati u sjećanju.

     Misao da više nećemo sjedeti zajedno u ovim klupama stvara mi bol i tugu jer moji prijatelji mi nisu samo prijatelji, nego i porodica. Toliko toga smo prošli zajedno, toliko veselja, a i tuge. Sada sve što možemo jeste da se sjećamo i da se nadamo kako ćemo se jednog dana sresti, popričati, ali nikad neće biti kao prije.

     Sjećam se našeg prvog dana škole. Svi smo bili uplašeni, htjeli smo kući, a vidi nas sad! Postajemo odrasli, postajemo odgovorni za svoja djela, o svojoj sreći odlučujemo isključivo mi. Pamtim svaki razgovor, svaku svađu, svaku raspravu i ne žalim ni zbog čega. Sve bih ponovo ponovila milion puta. Imali smo nesuglasica, kao i svaki razred, ali sve smo ih uspijevali riješiti. Mnogo smo postigli u ovih devet godina, mnogo diploma osvojili, ali poslije svega toga najvažnije je prijateljstvo koje smo imali. Rastaje se moja generacija.

     Dok pišem ovaj sastav, suze naviru, i svima nam je teško, ali se trudimo da ne iskoristimo ove zadnje dane na tugu, već na smijeh. Sat otkucava, dani prolaze, bliži se naš rastanak. Iz dana u dan bol je sve veća, ali znam da nećemo ostati na ovome. I kao što reče Branko Radičević: „ Od kolijevke pa do groba, najljepše je đačko doba.“


Edna Karić

učenica IX razreda

Јесен

Када лишће почиње да пада,

Ја се увијек радујем тада.

Радујем се јер берем кестење и

Ево опет стићи ће нам јесен.


Нема више зеленог листа,

Јер нам јесен сада блиста.

И птице селице одлазе на југ,

Сада их чека само пут дуг.


Све је увенуло, све је жуто,

Сијено по ливади сво је разасуто.

Птичице мале не цвркућу више,

Сваке јесени овако је тише.


Џејла Хајдаревић,

IV разед

Централна школа

Два заљубљена лептира


Стигло нам је прољеће,

Све се живо покреће.


Свима нам је лијепо,

Ближи нам се љето.


Сви су сада весели, и

лептири су се пресрели.


Спојили су своје боје,

Па не можеш разазнати ко је.


Заљубише се једно у друго и

То вам је трајало веома дуго.


Своју радост нису крили,

Те су им многи завидили.


Много су се они вољели

Па су малене лептириће добили.


Џејла Хајдаревић,

IV разед

Централна школа

KUCNUO JE ČAS RASTANKA

     Prošlo je devet godina koje smo proveli kao jedna porodica, moja generacija. Od prvog školskog dana pa do danas bili smo nerazdvojni. Ne možemo jedni bez drugih. Naše prijateljstvo je jače od bilo čega. Želim da ga nikad ne prekinemo. Smatram vas braćom i sestrama, jer ste vi dio mene. Smijeh, suze, radost, žalost, tuga, sve smo prošli zajedno. Tužan sam i plače mi se kad pomislim na rastanak. To je bolna tačka svih nas. Nemoguće vas je zaboraviti poslije svega do sada. 

     Dao bih sve za vas u životu. Dobro znamo jedni druge. Moje srce kuca za sve vas. Nećemo ići zajedno u srednju školu ali ćemo se viđati povremeno da ne bismo prekinuli naše prijateljstvo. Teško dišem kada pričamo o maturi, ali ipak mi je drago. Želim da svako upiše školu koju želi i o kojoj sanja svake noći. Ostat ćete u mom srcu do kraja života. Pripreme za maturu su najzanimljivije jer svako želi da bude najljepši i najbolji.   Skrivamo jedni od drugih šta smo kupili od odjeće za matursko veče. 

     Volim vas najviše na svijetu, pa i više od samog sebe. Nikad vas neću zaboraviti.


Elmir Hamzić

učenik IX razreda

Тата

Он ми пјева, он ми пише,

Са њим учим по највише.


Учио ме од првога дана,

Када нисам знала сама.


Сада сама пишем, учим,

За то не треба да се мучи.


Он ми само некад каже,

Да не треба да се лаже.


Ја га волим срцем цијелим,

Много среће ја му желим.


И пољубим образ сваког сата

Јер он се зове мој тата!


Џејла Хајдаревић,

IV разед

Централна школа

Васкршња пјесма


Васкрс је ту пред вратима,

Ја га ишчекујем већ данима.

Кажу, Васкрс је наш најљепши дан

јер Васкрсе и Богу оде Син божији

и одозго ће чувати нас дјецу своју.


Бог ће мислити на нас,

само да будемо добри људи

и чувамо себе, породицу своју

И све људе око нас.


Ове године Васкрс нам нешто касније стиже

првога Маја, а тај дан нам је све ближе и ближе.


За Васкрс ће бити слаткиша,

поклона и свакојаких ситница.

Тога дана обичај је да буде и много јаја,

Да буду баш лијепо обојена,

украшена, нашарана и сјајна.


Васкршња трпеза биће препуна

Слаткиша и колача, а дјеца ће сва радносна

Уз велику галаму навалити на колаче,

а на чоколаде још више, а потом

из корпе узеће шарено јаје на коме пише

Васкрс стиже! Васкрс стиже!

Христос Васкрс!

Ваистину нам Христос Васкрсе!!


Милован Игњатовић

V разред, ПО Пушковац

Тетка

Моја је тетка најбоља тетка.

Она је мила и драга.

Она моме срцу прија.

Њен осмијех моју душу лијечи.

Она ме тјеши и говори ми да увијек будем

Јака и храбра.

Зелене очи она има.

Она моме срцу прија,

Она је мени најмилија.


Јелисавка Марић

III разред

ПО Миросавци

Прољеће

Прољеће се буди у мом крају

Сунце опет сија у мом Корају!


Стигле су ласте и роде,

Зажубориле су ријеке и воде.


Бацили смо бунду скије,

Сукњице су сад милије.


Помало падају кишице

Па буду нам и дугице.


Дјеца у школу крећу радосна,

Јер птичице их буде из сна.


Нејла Исламовић

II разред

Стигло нам је прољеће

Стигло нам је прољеће,

Брзо зима одлијеће,

Процвјетале раде и

Љубичице младе.

Дјеца су их брала,

Велика и мала, на ливади

једној расла је лала

и слатка и мала.

Дјеца су је гледала

Са погледом благим

Уживала у њеним

латицама драгим.


Мухамед Талетовић

VI разред