ЈУ Основна школа
"Доситеј Обрадовић"

    Корај                           Лопаре

ЗЛАТНА РИБИЦА

     Био једном један дјечак  по имену Марко који је живио са својом сиромашном мајком. 

     Једнога дана мајка му рече да донесе бокал воде са језера. Марко је отишао до језера и напунио бокал водом. Кад је мало боље погледао, у бокалу се назирала златна рибица. Она је молила Марка да је пусти из бокала, а за узврат ће му испунити три жеље. Марко је пустио рибицу и отишао кући. Када је дошао кући, био је гладан, али мајка и он нису ималаи новца да купе нешто за јело. Тада се Марко сјети рибициног обећања  и пожели много новца. Убрзо се пред њим појави хрпа златника. Мајка и Марко тада постадоше најбогатија породица у селу. Једне ноћи дођоше лопови да украду новац, али Марко се пробуди и пожели да лопови буду ухваћени у велики кавез. То се и деси. Убрзо се вијест о свемоћном Марку прочу до краља. Краљ позва Марка у  дворац и обећа му руку своје кћери ако ухвати дива који уништава сеоска имања. Истога дана Марко крену у потрагу за дивом. Када је дошао пред дива, пожелио је да се див смањи на величину палца. Истог момента див се смањи. Марко га убаци у теглу и одмах похита краљу. Када краљ видје дива у тегли, без размишљања даде Марку руку своје кћери.

     Тако су Марко и краљева кћи живјели сретно до краја живота.

                                                                                                           Ема Карић

                                                                                                            IV  разред

                                                                                                            Централна школа



Моја машта


Моја машта замрси свашта,

На примјер да сам постала ташта,

Или да сам као велика,

Носила пуно разних перика.


Била сам у машти министрица дјеце

И сваком сам даровала слане переце.


Свако дијете имало би фирму,

Играли би сви у истом тиму,

Звали смо га „Мала раја среће“,

Није било новца него само цвијеће.


Одрасле би научили тада,

Да се воле као и ми сада,

Да се воле срцем цијелим,

Што им и ја сада желим.


Замрсила се моја машта,

Немам времена, а рекла бих вам свашта.


Џејла Хајдаревић, 5. разред


(Пјесма је освојила прво мјесто на конкурсу "Оливера Шијачки")

Moja mama


Moja mama je hrabra i snažna žena. Ona je jednostavno predobra. U svakom trenutku je tu da pruži ruku i da da najljepši osmijeh koji niko ne može. Tu je kad mi treba neko. Ponekada mi ide na živce ta njena ogromna količina dobrote. Kako sam starija, sve mi više treba. Tu je u mojim mislima kad sam ja daleko, kada mi je dalje od očiju. Mislim na nju i mislit ću svaki sekund. Svaki trenutak proveden s njom, uljepša dan. Žalim joj se na svoje boli, mada se pravim da me manje boli. Kada nju boli duša, mene još više, njene oči su pune dobrote i toplote. Ponekada zna da pretjera, ali šta ću, mama mi je, pa je moram slušati. Zna dati savjet, ali što zna kritikovati kada kao što niko drugi ne zna. Ona je jednostavno takva. Da imam bolju, ne bi valjalo. Svaki sekund proveden s njom je dragocjen. Nekada ima potrebu, mada to malo češće radi, da me kritikuje jer nešto ne uradim kako treba. Kada sama priznam grešku i kažem da sam pogriješila, oprosti mi.


Ja znam da me ruži zbog mene, zbog mog dobra, ali je ja svaki put pogrešno shvatim. Valjda to tako ide. Uglavnom, moja mama je nezamjenjiva, moj heroj, moja snaga, podrška i život. 


Mama hvala ti za sve. Hvala za moj divan san, hvala za moj svaki dan. Tebi mogu reći sve, sve što me muči i boli. Jedna jedina moja mama.

 

Maida Begić. 9. razred